Нада Петровић / „А ја сам Југословен“

„А ја сам Југословен“

Од понедељка посматрам људе које срећем, ослушкујем их у пролази, загледам у зенице. Никоме кога упознах на лицу не пише ко је и чини ми се да никога од њих није брига од којих сам.
Разговарам са Золтаном. Каже да је по оцу Мађар, по мајци Буњевац, да му се један брат изјашњава као Хрват, други као Мађар, једна сестра као Српкиња, друга као Буњевка. Ћути неколико минута, па са тешком сетом у гласу рече: А ја сам Југословен.
Још рече да овде никога не занима политика сем неколико процената будала, ал' да будала свуда има, да једва чека да оде у пензију, да набави и отхрани неколико прасића, да за свинокољ једног брава подели комшијама и рођацима. Знаш, још рече, ни тога више нема, тог давања, тог пружања, тог дружења. Нестаде Југославија, људи се повукоше и ућуташе, нико се ни са ким више не дружи, сви вичу да немају времена.

Проналазим буњевачки сајт и читам: „Bunjevci su autohtoni slovenski narod. Smatra se da vode poreklo od Dardana odnosno Dačana, koji su se pred najezdom Bugara doselili na prostore Panonije i Ilirije, sve do Jadranskog mora odnosno Dalmacije u VI veku. Danas u najvećem broju naseljavaju prostore severne Srbije - Vojvodine i južne Mađarske, tačnije, prostor između Baje u Mađarskoj, Sombora i Subotice u Srbiji. Bunjevci su slovenski narod koji je zajedno sa Srbima branio granice od najezde Turaka na sever Evrope. Odigrao je ključnu ulogu nakon pada Austro-Ugarske u prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. godine.
Bunjevci su narod koji je u svojoj istoriji najviše bio izložen asimilaciji od većinskih vladajućih naroda sa kojima su živeli, a najveća asimilacija nad ovim narodom izvršena je od komunističkih vlasti 1945. godine kada su jednim dekretom pripojeni hrvatskom korpusu.
Večitim svojatanjima, koja i danas postoje, Bunjevci su se odbranili zahvaljujući svom jeziku, kulturi i tradiciji, što su kroz vekove negovali i sačuvali iako im je to mnogo puta bilo zabranjivano. U svom govoru koriste štokavsko-ikavsko narečje.
O poreklu i nazivu „Bunjevac” postoje razna tumačenja ali ni jedno nije sa sigurnošću potvrđeno.“

На сајту проналазим и буњевачку свечану песму:

„PODVIKUJE BUNJEVAČKA VILA

Podvikuje Bunjevačka vila,

iz oblaka raširila krila.

Oj Bunjevače probudi se sada,

starešino Subotice grada.

Mene mati učila pivati,

pivaj sine da Bunjevci žive.

Nek nam živi naša mila Bačka,

tamburica, pisma bunjevačka.

Ne zovemo samo bogataše,

već i druge stanovnike naše.

Ja sam sinak Subotice grada,

nedam više da moj narod strada.“

Фотографије и текст Нада Петровић