Judino i babino uvo
Sve pečurke su jestive samo neke jedanput, mudrost koja mi pade na
pamet dok mi je sin pružao Judino uvo... Isto je bilo kada je doneo i Babino
uvo.... Za to babino uvo pamtim da me je baba iz komšiluka kao dete jurila i
hvatala da mi obraze namaže i usput je ponavljala: „Na život i na zdravlje“...
Sada mi pomalo smešno kada shvatim da je ta baba tada imala pedeset i neku
godinu, sada su to dame u najboljim godinama... Ali nisam htela o tome...
Probala sam ta ušeta ( :) ) i jestiva su... Čak sam nešto pročitala ( i
naučila) dok sam vagala da li da zagrizem i lično se uverim da li su jestive
ili ne...
Judino uvo, šumsko uvo ili zovino oko je lekovita pečurka koja raste na starom drveću
zove. (U Kini se upotrebljava preko 1000 godina kao jestiva gljiva, a u
tradicionalnoj medicini kao lekovita.)
Lekovita svojstva:
Ova gljiva ima možda najjače lekovito dejstvo na krvne sudove.
Koristi se za poboljšanje protoka krvi i lečenje krvarenja iz hemoroida,
materice, zatim kod krvavih stolica i dizenterije. Primenjuje se kao
imunotonik, kod lečenja visokog nivoa holesterola i triglicerida, kao zaštita
od radioaktivnog zračenja, a takode i kao protivuotrov kod trovanja pečurkama.
Značajno je i njeno dejstvo na poboljšanje fizičke i mentalne aktivnosti.
Oprez:
Za razliku od drugih lekovitih gljiva, Judino uvo se mora koristiti
u vrlo malim količinama. Dozvoljeno je 150gr svežih ili 15gr suvih nedeljno.
Judino uvo ima i kontraindikacije. Ne smeju ga koristiti trudnice, dojilje i
žene koje žele da zatrudne.
Recept za lečenje starih i krvarećih hemoroida:
Napraviti lekovitu pastu od suve gljive samlevene u prah i
prokuvane i ohlađene vode. Staviti na čistu gazu i priviti na hemoroide.
Menjati gazu sa pastom 2 puta dnevno
Recept za slatko:
Ušpinujte 1kg šećera, 2dl vode i sok od jednog limuna. Tome dodajte
dve šake judinih ušiju, koje ste prethodno blanširali 5 minuta. Prokuvajte
zajedno gljive i šećer još 10 minuta skidajući penu. Prekrijte vlažnom krpom
dok se ne ohladi, a onda sipajte u tegle. Ovo slatko se jede samo jedna
kašičica dnevno...
Napomena: Jestiva je i u potpuno prirodnom stanju. ( Probala sam je
živu i nije nešto naročito... Možda zbog osećanja da sam žvakala nečije uvo...
)
Babino uvo... Znam samo da je teška za želudac i da zato treba da
se bude obazriv koliko se jede... Za lekovita svojstva nisam pronašla podatak
iako ih verovatno ima po principu svaka biljka je lek za nešto ako se zna za
šta i kako da se primeni...
Napomena: pre korišćenja je potrebno da se ova pečurka izdinsta ili
skuva...
A sada ekstrat od gljiva koji se koristi kao začin za spremanje
jela... ( Ovo je samo podsetnik za aromatične pečurke, kod ovih ranoprolećnih i
nisam baš neku aromu osetila)
Sitno izrezane gljive dinstamo na tihoj vatri dok ne puste svoj
sok. Ovu tečnost ocedimo u posebnu posudu, a na smešu dodamo vodu i dinstamo
još 15 min. Ponovo procedimo tako kao kroz sito. Tečnost pomešamo i posolimo
(1l. tečnosti 2 kašičice soli). Sok se dalje kuva do gustine sirupa, zatim ga
hladimo i nalivamo u sterilne flaše, koje hermetički zatvaramo. Dobro
sterilisano i na hladnom može trajati i do 4 meseca, a koristi se za začin
jelima (sprema se od aromatičnih gljiva).
I za kraj... Pročitajte još jednom mudrost iz prve rečenice...
Tekst i fotografije Nada Petrović
Напомена: Текст је првобитно објављен овде
Нема коментара:
Постави коментар