Укупно приказа странице

понедељак, 2. октобар 2017.

Нада Петровић / Вратимо се себи док имамо коме



Нада Петровић / Вратимо се себи док имамо коме

Анубис је египатски бог са главом шакала.
Свети Христофор је православни светитељ са псећом главом.
Анубиса смо могли да видимо у историјским читанкама основне школе, Светог Христофора  на икони у Манастиру  Свете Богородице или у Суковском манастиру који се налази на неколико километара од Пирота.
За Анубиса постоји веровање да је бог мртвих и да је водич душа на ону страну.
За Христофора постоји легенда да је преко реке преносио децу, старе и немоћне.


Anubius


Исчитавајући Перунове веде, једну од најстаријих светих предања словено-аријског, из времена када није постајала ни помисао на Анибуса и Христофера, научници кажу да су настеле пре четрдесетак хиљада година... У Перуновим ведама налећем на стих:

„Седам Кругова Живота скриваће Тама
земље Родова Расе Велике...
Многи ће људи погинути од метала и огња...
Тешка ће времена настати
за народе Мидгард-Земље,
брат ће устати на брата, син на оца,
потећи ће реке крви...
Мајке ће убијати
своју нерођену децу...
Глад и духовна пустош
замутиће главе многих људи из Расе Велике
и изгубиће они веру у правду и истину...
Но, неће допустити Бог-Творац Једини
и Род Небески погибељ Расе...
Поновно уздизање Расе Велике
и буђење Духа-покровитеља
синова Рода Небескога
донеће Бели Пас,
кога ће Богови послати
на Свету земљу Расе Велике...
Очистиће се Света земља
од хиљадугодишњег ропскога ига непријатеља Туђинаца...“


Свети Христофор

Ако се зна да је круг живота 144 година, седам Кругова Живота је 1008 година, онда свако од нас може да израчуна колико ћемо још дуго бити под чизмом туђина. Овде треба напоменути да стих „брат ће устати на брата, син на оца“ алудира на братоубилачке ратове, издајства, раздор у роду, али тај део израчунавања, што се мене тиче, ћу препустити историчарима који имају тачније податке када је први пут Србин ударио на Србина.
Желела бих само да подсетим да Псоглави увек преводе преко Велике воде, а матица Велике воде увек води са обале овоземаљског на ону другу обалу. У Перуновим Ведама се каже да ће Бели Пас одвести наше непријатеље и да ћемо се спасти, али ништа нам није дато као коначност већ је све наш избор. Избор је и то да ли ћемо и надаље туђе митологије да учимо и памтимо, а наше гушимо, заборављамо, да их се стидимо. Избор је да ли ћемо када будемо спашени себе да имамо.
Ми и наше памћење немамо никог осим нас. На нама је да се себи вратимо. „Вратимо се себи док имамо коме“, неко некада рече речи- звезде водиље.

                                                        Нада Петровић




4 коментара:

  1. Браво Надо, Читаш одлична штива!
    -Избор је и то да ли ћемо и надаље туђе митологије да учимо и памтимо, а наше гушимо, заборављамо, да их се стидимо. Избор је да ли ћемо када будемо спашени себе да имамо.
    Ми и наше памћење немамо никог осим нас. На нама је да се себи вратимо. „Вратимо се себи док имамо коме“, неко некада рече речи- звезде водиље.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ево још једне објаве о чудима на нашим иконама која имају везе са Перуновим ведама.

      Избриши