петак, 05. мај 2017.

Нада Петровић / Ђурђевдански венчић, ваља се..




Ђурђевдански венчић, ваља се... Да те момци грабе метни граб... Да вираш из дана у дан зато врба... Да будеш здрава стави здравац... А румен ће божур у образи да ти донесе... Стави и перунику због нашег Перуна...За снагу и спољашњу и нутрашњу метни дрен... Млечика је ту да млечна стока буде... Стави и ђурђевак да се зна да је сутра Ђурђевдан... Кроз травке протни црвен конац, ал’ да се не види... Злодусима и злоокима корак да се сапне... Здравац и травке стави у воду ладну да преноћи, пре зоре да се умијеш... И тако умивена изнеси венчиће, један стави на капију, другим окити прозор, трећи на сантрач бунара, са стране, спреми кићанку за прво јагње... И да не заборавим, води рачуна да ти венчић не украду... Постоји веровање да ћеш се удати за оног ко га кришом са капије скине, а тај не мора да ти буде срцу мио... Знаш, кад је твоја баба била девојка, умели су момчићи да девојкама не само венчић него и дрвену капију однесу, па запале ватру на сред села, на раскршћу... Једном је тако двадесетак капија било на гомилу, ватра се из трећег села видела... Ајд сад да те научим како се пева док се венче плете...







Ђурђија

Ој моја, па моја
ружо румена

Што си се, што си се
рано развила

Разви ме
рано пролеће

Убра ме убра
младо девојче

Ја нисам, нисам
ц неба паднула

Но ме је, но ме је
мајка родила

Па ме је, па ме је
у свилен повој повила

У рујно вино, у рујно вино
ме купала

Са пресно, са пресно
млеко ме дојила

На Ускрс, на Ускрс џанум
ме родила

На Ђурђевдан, на Ђурђевдан
џану ме крстила

За тој ме зову Ђурђија џанум
Затој ме зову Ђурђија џанум.

 ( Џанум= душо моја, срце моје....)

                                               Нада Петровић 

Нема коментара:

Постави коментар