субота, 06. мај 2017.

Nada Petrović / Put ka svetlosti



Put ka svetlosti

Bogovi i boginje tame i zla,
dvonožni stvorovi,
ne plašite se u svojoj svemoći
Pandorine ćeri i sinovi?

Zaboravljate da vetrovi
imaju snagu da razgrnu oblake
i da će nemoćni ustati i poći
plamenom spaljenih crnih knjiga
obasjati put ka svetlosti?

Ej crnobogovi i crnobožice
niste ni za crno ispod nokta
bezumnih bezdomnika
čiji ste razum kao nektar
na žrtvenik prinosili.

Zar ne vidite ćele-kule
koje su nam orjentiri?
Te kosti koje svetle
i u svetlost nas vode?
Zar ne čujete čemerni
kako nas dozivaju
i kako im se odzivamo?
Zar stvarno verujete,
još uvek verujete,
da smo vaši robovi?

Još samo nekoliko koraka,
jutro je suzama oprano,
na obzorju se rumen nazire,
izaći ćemo iz ugljevlja i pepela,
iskočiti iz utroba i grobova,
preživeli vatru umićemo se ognjem.
ustaćemo ko što su ustajali pradedovi,
zazorilo u nutrini, točak pokrenulo,
nemamo šta da izgubimo, sve ste nam oteli,
zato se sa kolena dižemo i počinjemo da letimo
ka deci nerođenoj koja nas celu večnost čekaju
još jednu belu knjigu zajednički da ispišemo.


                        Nada Petrović







Нема коментара:

Постави коментар