Nada Petrović / Put ka svetlosti

Put ka svetlosti

Bogovi i boginje tame i zla,

dvonožni stvorovi,

ne plašite se u svojoj svemoći

Pandorine ćeri i sinovi?

Zaboravljate da vetrovi

imaju snagu da razgrnu oblake

i da će nemoćni ustati i poći

plamenom spaljenih crnih knjiga

obasjati put ka svetlosti?

Ej crnobogovi i crnobožice

niste ni za crno ispod nokta

bezumnih bezdomnika

čiji ste razum kao nektar

na žrtvenik prinosili.

Zar ne vidite ćele-kule

koje su nam orjentiri?

Te kosti koje svetle

i u svetlost nas vode?

Zar ne čujete čemerni

kako nas dozivaju

i kako im se odzivamo?

Zar stvarno verujete,

još uvek verujete,

da smo vaši robovi?

Još samo nekoliko koraka,

jutro je suzama oprano,

na obzorju se rumen nazire,

izaći ćemo iz ugljevlja i pepela,

iskočiti iz utroba i grobova,

preživeli vatru umićemo se ognjem.

ustaćemo ko što su ustajali pradedovi,

zazorilo u nutrini, točak pokrenulo,

nemamo šta da izgubimo, sve ste nam oteli,

zato se sa kolena dižemo i počinjemo da letimo

ka deci nerođenoj koja nas celu večnost čekaju

još jednu belu knjigu zajednički da ispišemo.

                        Nada Petrović