Adamova glava
U crkvenom dvorištu, u pokošenom travnjaku, nekoliko
razbacanih betonskih ploča. Na svakoj od njih krst, ime, prezime, natpis.
Grobovi bez spomenika. Grobovi pokriveni spomen pločama. Nekoliko ih je.
Razasute su sa desne strane od glavnog ulaza. Na jednoj od njih, koja
pored krsta izrezbarenog na mestu gde je
glava ima, u delu gde su noge, mrtvačku glavu sa kostima. Dugo stojim kraj te
ploče bez reči. Znam da nikada do sada nisam videla tako nešto. U stvari, kad
malo bolje razmislim, možda sam i videla, ali verovatno nisam obratila pažnju. Imam
dovoljno godina i pročitanih knjiga iza sebe da bih mogla, u ovom slučaju, da
povežem dva i dva i shvatim svrhu ovog simbola baš na ovom mestu. Ne uspevam.
Po svemu sudeći nedostaje neka kockica mozaika, potražiću na internetu, samu
sebe ubeđujem da ne nagađam.
Juče me je mučilo to pitanje u vezi nadgrobne ploče i
mrtvačke glave. Danas sam pronašla sponu. Bar verujem da sam je pronašla.
„Мртвачку
главу са укрштеним костима називамо још и „Адамова глава“ што овом симболу потврђује
хришћанске корене. Према предању прах праоца , Адама, се налази на Голготи где
се, као што је познато, одиграло и распеће Спаситељево. По Божијем промислу крв
Христова је опрала Адамову лобању, а преко њега и читаво човечанство од греха
дајући му могућност спасења. Тако гледајући, Адамова глава има значење
ослобођења од смрти и спасења.
На
немалом брoју приказа распећа Христовога у подножју Крста може се видети баш
мртвачка глава са или без укрштених костију.
Образац
овакве заставе је, баш преко руских добровољаца који су се борили на страни
Срба у српско- турском рату, стигао на наше просторе. Застава са мртвачком
главом је често погрешно схватана, а њен симболизам је ништа друго до спремност
на самопожртвовање по цену живота како би се извојевала победа и слобода. О
оваквој застави руских добровољаца сведочи нам новинар и писац Пера Тодоровић у
књизи „Одломци из дневника једног добровољца.Успомене из српко- турског рата
1876. године“ :
„У
половини августа још је било врло мало Руса у нас, особито је мало било простих
војника, свега 20 – 30 људи. Тих, дакле, тријесетак Руса и толико Црногораца
сасатавили су под командом Руса Кирилова такозвани одред плостунов. Ова чета
имала је црну заставу са белом мртвачком главом и укрштеним костима, као што се
реже на гробовима, и звала се још и легија посвећена смрти“.
Дакле,
ови храбри ратници себе су зарад победе већ избрисали из бројног стања и
истицањем црне заставе са „Адамовом главом“ то непријатељу, како би га
заплашили, и показују – „Победићемо, смрти се не плашимо јер већ смо мртви“.
Зато су они и били, како то Пера Тодоровић пише, „легија посвећена смрти“.“
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар