уторак, 02. мај 2017.

Nada Petrović / Kamena ptica u ruci kamene devojke


Kamena ptica u ruci kamene devojke



Možeš da kradeš, možeš da lažeš, možeš da ubijaš, možeš svih deset zapovesti da prekršiš i da bez problema uđeš u svetinju, ali ako imaš karmin na usnama ili parfem, makar i dezodorans, preporuka ti je da ne ulaziš. Možeš da budeš i bezdušna, ruke do lakata da ti ogreznu u krv i tuđe suze, vrata su ti širom otvorena, ali ako nisi maramom prekrila kosu, ako imaš suknju do kolena ili ti je suknja do zemlje sa šlicem da se ne saplićeš, a da tek ne pominjemo pantalone, onda ti upućuju molbu, koja liči na naredbu, a ne preporuku, da ne ulaziš.

Stojim pred tim vratima, imam ešarpu oko vrata koja može da posluži kao marama, ali sam u pantalonama i koža mi oduše blagim mirisom svežine. Dok čitam natpis vidim ženu koja skida džemper, zavezuje ga preko zadnjice, koja brzim pokretom, vlažnom maramicom, briše karmin sa usana, i sigurnim korakom kreće ka oltaru i ikonama. Vidim tu istu ženu kako, nakon nekoliko minuta, izlazi, razvezuje rukave, prebacuje džemper preko ramena, iz tašnice vadi neseser, i pre nego što izađe iz crkvenog dvorišta, na napućene usne nanosi debeli sloj jarkocrvenilog karmina.

Sve to vidim i nisam spremna da to isto uradim. Kada bih na taj način postupila, osećala bih se lažljivom kučkom koja se povinuje popovskoj naredbi samo da bi se u crkvu uvukla kao uljez, kao slepi putnik. Unatraške izlazim iz crkvenog dvorišta sa još jačim osećanjem da je moja vera u meni, van crkvenih pisanih pravila, da moj Bog ne traži da se u crkvi ponašam drugačije nego van crkvekog dvorišta, da me moj Bog ne tera da istinu pretvaram u laž, da je ovaj natpis koji sam pročitala, okačen levo od ulaznih vrata, još jedan način da se nametne volja za koju ne mogu da verujem da je Njegova.


Nekih pedesetak koraka od crkve je nadstrešnica-vidikovac. Hodam ka njemu uskom pešačkom stazom pazeći da ne nagazim na neku od razbijenih flaša kojom je vijugavi puteljak prekriven i na nekoliko koraka od te pokrivene izbetonirane površine zamalo da udarim u onu istu ženu koju sam maločas videla kako ulazi u crkvu. Ljubi se sa nekim, dok joj taj neko stiska dlanovima zadnjicu, onu istu zadnjicu preko koje je maločas džemper bio prebačen. Osmeh mi se vraća na lice čim sam pomislila da li je morala ponovo da skida karmin.
Nakon nekoliko koraka iz tašne vadim cigarete i upaljač. Dok dok duboko uvlačim prvi dim zagledam skulpturu koja mi je na dohvat ruke. Posmatram kamenu pticu raširenih krila u ruci kamene devojke. Čekam da kamena ptica poleti.

Nada Petrović



6 коментара:

  1. Da, Nado,još je Volter vrištao: "Uništite bestidnicu...", ti u ovoj kolumni, tiho u njedra urličeš. Da, danas je stanje u crkvi kao instituciji još gore, nego li u Volterovo vreme. Crkva od nas ište da smo šizofreno pocepani, bar na dva dela. A,da ne pričam da donacijama u zlatnicima možeš iskupiti sve grehe, pa taman neka si u njima ogrezao do same glave... Važno je da dok si u crkvi ispoštuješ formu,a suština i duša, ama, koga to više zanima!? Lova, lova, to je bitno i što više odrešiš kesu, eto prilježniji si vernik... AKO NISI UŠLA U U TAJ "BOŽIJI HRAM"! Bravo, Nadoooo!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ponekad požalim što ne mogu sebe da lažem. Verovatno je „feler“ nastupio u ranom detinjstvu... Strah od laži drugih... Pa ako već nikada nisam „naučila“ tu veštinu sa kojom se lakše kroz život prolazi, kako onda da sebe obmanjujem? Pokušala sam nekoliko puta. Bezuspešno. Pokušala da zažmurim pred istinom koja mi je uvek stajala kao putokaz. Pokušala i ubrzo odustajala. Nije to moj put. Zato čini mi se decenijama koračam van tih uobičajenih staza, probijam se kroz trnovito svakodnevlje. Često me boli sama pomisao na još jedan korak, ali i pored toga koračam. Tako i ovog puta. Želela sam da uđem, želela sam pred ikonama da se poklonim, možda neku molitvu da izgovorim. Nisam mogla. Odjednom mi se učinilo da tamo istina ne stanuje. Da su na tom oltaru samo slike, samo postolje za ostavljanje novca, samo glupava pravila po kojima mi nije mesto da uđem sa desne strane, samo privid vere, fatamorgana očekivanja da će univerzalna sveznajuća sila koju nazivamo Bogom uslišiti molbe. Kažem fatamorgana jer moja je oaza i kamen i drvo, i životinja i Sve, sve što me okružuje i što ne uslovljava kada i gde, pod kojim uslovima svoju molitvu treba da izgovorim.
      Ne. Nisam ušla. Ulazak za mene bi bila laž, a rekoh da tome nisam vična, niti želim tu veštinu sada da učim. Naši stari su govorili: Star konj se ne uči da preskače prepone. E pa ovaj natpis kraj vrata je bila nevidljiva rešetka kroz koju nisam mogla da prođem, a da sebe žestoko ne povredim

      Избриши
  2. Трајан ЗАПИС и ОПОМЕНА за неспретно написану "Молбу". У светињу се улази чиста срца и са добрим намерама. Нико, баш нико не треба да уводи правила која нигде нису праксом потврђена. ОНА само одвраћају добронамерне да у храм уђу! Тамо се улази са надом да нам сутра буде боље, да сутра будемо бољи људи, да своје сумње одагнамо својом искреношћу и вером!!!Одлична документованост импровизације понашања!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moj Dušane... Ne ulazim u hramove sa molbom da mi sutra bude bolje. Moja je molba drugačija. Ponekad je to molitva koja je baš vezana za to sutra, ali ne da mi bude bolje i lakše nego da ga izbrišem iz misli. Naučih kroz vreme da se vera sastoji i od poverenja, da verujem Onome koji misli o mom sutrašnjem danu... A moje je da sve uradim da koračam ka tom sutrašnjem danu, koračam ljubavlju ispunjena prema sebi i drugima.

      Избриши
    2. I još nešto... Ovo nije "Improvizacija ponašanja". Ovo se desilo juče. I ne bi me zbunilo da iznova se desi u nekom drugom danu u koji ćemo, možda, zakoračiti.

      Избриши
  3. I zato se, posle one "demokratske" euforije kada su u crkvu pojurili dojučerašnji nevernici, narod i dalje udaljava od naše Crkve. Poštujem veru, ali sveštenike ne, i dalje se sve češće čuje, a ja se ujedam za jezik da ne stavim na papir nešto što sam videla na jednom skorašnjem parastosu koji je svojim ponašanjem oskrnavio sveštenik, verovatno iz reda ovakvih pisaca molbi i saopštenja.

    ОдговориИзбриши