понедељак, 08. мај 2017.

Димитрије НИКОЛАЈЕВИЋ / КАД УМРЕ ЧОВЕК


КАД УМРЕ ЧОВЕК

Зар могуће то: Умре човек, више га нема!
До јуче био са нама, на њега и са њим
Сви смо рачунали. А остала тек дилема:
Можемо ли и како се помирити са тим?

Хеј, није то било ко и макар шта, већ човек
Од мисли, речи и дела, онај иза кога
За један живот свак’ сиромашнији остаје,
А са њим к’о и себе да имасмо на претек!
Зар никад да не пружи руку, крочи му нога;
Ил’ се то с победама дослухују издаје?

Да, знамо, све се мења и ништа вечно није,
Ал’ кад умре човек засузи чак и камен,
А тек душа? Сви губимо, само бестрагије
Ништавилу принесу још један згасли пламен


                                                  Димитрије НИКОЛАЈЕВИЋ



4 коментара:

  1. Zivot je cudo, neko umre a neko nastavi sa bitisanjem iako ga fizicki nema.
    Ziveo a nigde ga nije bilo, ziveo i nece nikad nestati.
    Sve je u onom sto je cudno!

    ОдговориИзбриши
  2. Znam neke koji nisu živi a hodaju... Као ја на примјер...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Поред све моје муке слатко си ме насмејао.Где нађе тај пример? Промашена тема.

      Избриши