субота, 06. мај 2017.

Nada Petović / Gensko sećanje

                                   
                                    Gensko sećanje

Malo je onih koji znaju da je umivanje ne samo održavanje higijene nego i ritualno moljenje. Stari su o tome mnogo znali i zato nas učili da je čak i Dobro jutro nazvati od Boga gre’ota i od ljudi sramota ako je neko neumiven, da su se devojke ritualno umivale vodom u kojoj je stajalo cveće i lekovite trave, da se voda u kojoj se ugljevlje gasilo umivalo i usput tri puta po gutljajčić popilo....
Ovo je tek deo, ono čega sam se usput, jutros rano setila, dok mi je neko na vratima zvonio, a ja trčala, po navici, prvo u kupatilo, pa tek onda da otvorim.
Usput se još nečega prisetih, da je umivanje u svrhu spiranja krmelja i prljavšine ranije govorilo izmivanje. Ako se ne varam sve to ima veze sa milovanjem, jer dlanovima se preko obraza prelazi nežno i sa pažnjom.
Pominjući sve ove reči i rituale koji su skoro nestali iz našeg pamćenja, ajd da kažem i ovo da se ne zaboravi: Reč država nastala je, po svemu sudeći, od korena drž, a držati se može samo i jedino nešto ako postoji snaga da se izdrži, ako postoji čist obraz zbog kog se ne popušta otimačima i otmičarima, niti prodaje kad muke naiđu, niti poklanja dušmaninu, no se čeka tek onda kad izlaza nema, kad je glava na panju, a sekira iznad vrata... Pa čak i to ako se desi i ono što nismo mogli da zadržimo, zbog muke i moranja otuđimo, ostaje nam potomstvo, reč, čist obraz i crno ispod nokta.
E pa red je, pre svega sebi, da priznamo: šta smo od svega toga sačuvali, šta sada imamo, da li smo spremni za to što imamo život da damo, da ga sačuvamo... Kada se sa istinom suočimo tada ćemo znati koliko će još da trajemo i opstajemo, ne mora o tome statistika da nam ni jednu brojku kaže.
 Daleko odoh, toliko daleko da mi je potrebno nekolko dana hoda preko gora i gorskih brzaka da se sebi vratim i malo u sebi ćutim... Jedino ljudi koji ćute, oslobođeni od unutrašnje i spoljašne buke umeju i mogu da oslušnu šta govori kamen, drvo, voda, gensko sećanje.

                                                                       Nada Petović


Нема коментара:

Постави коментар