Katanci i kandža
Nekoliko
godina unazad merkam i birkam katance... Jedni su mali, drugi veliki, trećima
se ljušti boja ko da su se bez pripreme sunčali, četvrtima jezičak škripi, petima...
i sve tako redom.... „Lošem K i D smeta“ nekada su govorili, posle su to promenili na: „Za
dobru svinju nema loša splačina“, posle su opet menjali, al’ ne mogu da se
setim kako beše... Pritisle godine, inflacija, devalvacija, sanacija,
stimulacija, organizacija, Kurta i Murta, knjižice i Knjižice, Irak, Libija,
Sirija, Požega, Požega... Beše još nešto al’ nikako u pamet...
Nadam
se da sam do sada bila jasna i da ne moram ponovo ovo da ponavljam, a ako budem
morala pomešaću one što su nas bombardovali sa prijateljima, prijatelje sa onima
koje nije politički korektno da pominjem... Ma, čudo je kad te lupi krštenica
pa požuti, a ti bi još malo da se busaš u grudi junačke i da budeš... Šta bre
beše treba da budeš?
Nego,
da se ja vratim na katance. Nađoh jedan, ko puslica, ko svilena bombona, ko
dobitak na lotou. „Ali šipak... Nešto ipak tu ne štima“... I drugi se dosetili
pa svoje katance nakačili tako da nije mogla ni igla da se provuče na ogradi...
A nije samo to... Kako ću ja jadna ovako zaboravna da ga pronađem posle i
otključam ako se pokajem? Nema šanse, vidim. Bem ti sitno trunje zar i tu treba
da me lupi to "nema šanse"... Jes da sam poznata po tome da se po nepisanom
pravilu, kad god ruku pružim, za truo plot uvatim, al’ bre dokle će to da
traje? Znate ono: „Ja bosiljak sadim meni pelin niče?“...
Šta
sam tela ono da vam kažem?... Ahaa... Vidim ja nečastivi odneo šalu. Približava se
vreme da idem.. Kako ovo još malo živuckanja da preživim ako i ja bar jedan ne nakačim?
Po čemu će, ako ne po katancu, da me pamte? Sve ti ja tako sebe preslišavam. Kad
odjednom Eureka, puče mi film. Setim se slamke spasa... Skoknem galopom puža do
prve prodavnice i kupim lavlju šapu li je kandžu li je ni sama ne znam kako se
vabi. Iznajmim nabildovanog koji gura kolica i klaj-klaj dogurasmo do ogradice
koja se svim silama trudi da uvrne mostić ko Marko Kraljević suvu drenovinu...
I...
Šta I? Evo vam slika pa sami vidite. Ako koza laže rog ne laže. Kad pomenuh rogove,
gde li se onaj moj zaturi? Lepo sam ga ostavila na klupici dok se ne vratim. Jes
vala na klupici, al na kojoj? Eto i to sam zaboravila al’ ovaj moj katanac ima
da zapamtim.
Nada Petrović
<3
ОдговориИзбриши