недеља, 12. март 2017.

Нада Петровић / Стамено каменимо

Стамено каменимо


Ни прикрадамо нити  склањамо,
стамен каменом стамено каменимо,
јеком одјек јечећи крунимо,
себе одасуте досипамо у нутрину.

Мрамором оптачемо ћутање мраморно,
басамцима оковани подпрагушом и витим ребрима,
своји на своме јесмо, а ко да смо се скрили у туђини.

Митимо и мамимо мајчиним млеком и очевом клетвом,
из трмке дувара прадедовских, стару матицу за прегршт воска,
тек рођеним кћерима и синовима крила за праг да залепимо.


                                                              Нада Петровић 




Нема коментара:

Постави коментар