понедељак, 06. март 2017.

Нада Петровић / Зид

Зид

Ударам увек и изнова у исти зид
онај који сам зидала циглу по циглу
које сам калупила калуп по калуп
плеву и иловачу сабијала
газила и гацкала

Ударам и сада у тај исти зид
чије сам опеке лепила сузама и крвљу
чије сам фуге извлачила ноктима и ребрима
које сам вискирала мачем који виси на власи
испред очију, испред лица, изнад темена.

Главом у зид који је по мојој мери
довољно стабилан и стамен
да се не уруши сам у себе
да камен темељац не постане камен спотицања
преко кога бих угледала зидове којима си ме оградио
од свега онога што бих била и свега онога што јесам
од свега онога од чега ме је страх да се не уплашим
од слободе која је букагије и белензуци
за моје ноге, за моје руке,
с којима бих ка тунелу из ког се једино види
светло свица који ми трепери под трепавицама.


                     Нада Петровић

                                           Фотографија Tatto.com



2 коментара:

  1. Нада је задужбинар српског језика.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Moja Milice, nije to sada u modi. Pomodarstvo i globalizam uništava nam jezik, kulturu, tradiciju. Onog trenutka kada sve to nestane zaboraviće se da smo postojali.

      Избриши