Зид
Ударам
увек и изнова у исти зид
онај
који сам зидала циглу по циглу
које
сам калупила калуп по калуп
плеву
и иловачу сабијала
газила
и гацкала
Ударам
и сада у тај исти зид
чије
сам опеке лепила сузама и крвљу
чије
сам фуге извлачила ноктима и ребрима
које
сам вискирала мачем који виси на власи
испред
очију, испред лица, изнад темена.
Главом
у зид који је по мојој мери
довољно
стабилан и стамен
да
се не уруши сам у себе
да
камен темељац не постане камен спотицања
преко
кога бих угледала зидове којима си ме оградио
од
свега онога што бих била и свега онога што јесам
од
свега онога од чега ме је страх да се не уплашим
од
слободе која је букагије и белензуци
за
моје ноге, за моје руке,
с
којима бих ка тунелу из ког се једино види
светло
свица који ми трепери под трепавицама.
Нада Петровић
Фотографија Tatto.com
Нада је задужбинар српског језика.
ОдговориИзбришиMoja Milice, nije to sada u modi. Pomodarstvo i globalizam uništava nam jezik, kulturu, tradiciju. Onog trenutka kada sve to nestane zaboraviće se da smo postojali.
ИзбришиОстаће камен на камену.
ОдговориИзбриши