среда, 29. март 2017.

Томислав Милошевић / Поноћни интермецо



Поноћни интермецо

Крајичак ноћи пред надошлом хладноћом
сакрио се у мојој соби
и тишина из истог разлога
потајно се укотвила на истом месту

на једном лежају распоредио сам
тежину својих година и мисли
које неконтролисано отичу
понекад бесмисено дају се у бекство

на другом моја унука Ања
у перјаном гнезду снова и облацима детињства
дахом своје чистоте истерује ноћне демоне
из собе која чулно мирише на поезију

у четвороуглом полумраку никад усамљен
мој радни сто прекривен књигама
које и ноћу живе у сну ми рецитују
Нивка Николића Наду Петровић Милорада Калезића

пролазе они ноћас и друге путеве
остављају боје својих трагова у времену
да им будућност не пропусти забораву
дела која им више нико не може одузети.

                               Томислав Милошевић

     ( Песма је из књиге „Прозор с погледом“)


Нема коментара:

Постави коментар