Pakovanje
kofera
Ćute
i trpe do pucanja
pre pakovanja
kofera
onda
zbijaju i kolenom pritiskaju
prošlost,
sadašnjost, budućnost,
motre
u juče i sutra, a ne vide ništa
no
žudnim smehom bude izvore
za
bore na obrazima da ne budu suve
dok
ruke mašu kao skršena krila vetenjača
dok
se naginju i posmatraju otkud i kuda
vidokrug
beži u reči zabeležene
u
uvalice izoranog nebeskog svoda
u otiske
svega sabijenog pod jezicima
u
blagoslove, prokletstva i kletve
da
imaju i mogu reč dve sa svakim
i
utehu i podršku da bude i jeste
da
razvežu čvorove na jezicima kad zapne
da
otkoče oroz na slogovima
da samo
sa sobom u teškoj zavadi
ćutnjom
u sebi potkuju slutnju
da
se galopom od njih udalji
da
ih ne podseća na strahove
da
neće imati ko da ih sretne
da
im se obraduje kada i ako odluče
da
se vrate i kofer raspakuju.
Nada Petrović
Fotografija je sa Pinteresa
Нема коментара:
Постави коментар