Камен на путу
перуника у руци
трн гледић у пети
мирис тек испржене кафе
одјек који до мене стиже
а ником се нисам јавила
магла по ободима и превојима
маховина на прозуклом пању
више ништа од тога не доживљавамм
све покреће и враћа сећања
и одједном знам да сам била негде
у каменолому или на јаловишту
да ништа сем троске није цветало
и ништа сем оштрица миловало
и била сам још у неким улицама
где су звецкала зрнца у пржуљи
и где се преко банака преливао страх
и била сам у пустари туђине
са сумаглицом под капцима
док ми је јека била самотна
исти је то пут клецања
и оно јуче и ово сад
незнатна разлика
као између каменог калупа
и камена који је одливак
Нада Петровић
исти је то пут клецања
ОдговориИзбришиPesma je nastala pre, čini mi se dve godine... Sećanje na golgotu i idiotizme, obmane, prevare... koje sam doživela dok sam radila u Rusiji... I tamo i ovde shvatanje: Nama gori nepreijatelj ne treba nego što smo mi Srbi sami sebi... Da, isto je to klecanje, ma gde pa i ovde...
Избриши