Чарс Буковски / СМРТ ПУШИ МОЈЕ ЦИГАРЕ

Знаш: Поново сам овде И пијан И слушам Чајковског на радију. Исусе, чуо сам га пре четрдесетседам година Када сам био изгладнели писац И сада ево га Поново Сада када сам стекао делимичну славу Као писац И смрт шета овом собом Горе-доле Пушећи моје цигаре Циркајући моје вино Док Чајк упорно одрађује Своју Pathetique, Какав је то само пут био И сва срећа која ме је задесила била је Само зато што сам коцкице бацио Како треба: Гинуо сам за своју уметност, Гинуо сам да се докопам пет проклетих минута, пет сати пет дана - Све што сам желео било је да избацим Реч из себе Слава, новац нису били важни: Ја сам желео да избацим ту реч из себе А они су ме желели за штанц-пресом, Фабричком траком Желели су да будем магационер у Робној кући. Па, каже смрт, пролазећи собом, Свеједно ћу те шчепати Ма шта био: Писац, таксиста, сводник, касапин, Падобранац, шчепаћу те. Важи, срце, кажем јој. И сада пијемо заједно Док један по поноћи полако прелази у два По поноћи и Само она зна прави тренутак Али сам је ипак зајебао: Извукао сам својих пет проклетих минута и још много преко тога.                        фотографија Нада Петровић