недеља, 23. април 2017.

Нада Петровић / Молитва


Пресвета надо моја, уточиште сиротих, заштитнице путника, помоћнице онима који су у беди и заштито оних које злостављају... Погледај на мене, грешну, како сам остављена, како заборављена и како и да јаукнем нико не би чуо, и како да паднем нит би ко знао нит помогао... Помози ми да савладам страх у себи, да склоним ту копрену и видим пут пред собом, пут на коме ћу ја бити помоћ другима, а не терет...Тегобно ми је било, а главу сам подизала да не виде, сузе су се свиривале под капцима а ја сам их враћала у утробу нико да их не спозна на лицу... И волела сам, а љубав је поган која ме је наводила на кораке које нисам могла другачије да корачам него путем који је био преда мном... Да сам само мало мање љубави у себи имала више би ме волели... Моја је љубав била оков, а ја то нисам знала, а сад ме је страх да ћеш и ти да ме одбациш, да ми окренеш леђа... Сви то чине, зашто не би и ти... Али ти ниси ко други... Зато помози у име све оне љубави коју сам погрешнима упутила... Од себе одасипала да бих себе другима дала. Сад кад сам само љуштура, кад сам сама, не дозволи да моје дужнике дуг оптерети и да ми враћају као што се враћа у рабош уписано... Ево ломим рабоше, ко што мене мука и туга и страх ломе и клањам ти се пресвета... Клањам пред тобом спремна да видиш моје сузе и осетиш моју бол...И молим ти се дај ми миран сан и јутро које ће да ми врати наду... Да се не предајем дај ми снагу, да не поклекнем чврст корак, и осветли ми пут да не тумарам по мраку... Амин.

Нада Петровић 


2 коментара:

  1. Prelijepo...Moram da pokažem ovu "ljudskost" mojoj šesnaestogodišnjoj kćerki...Jednostavno,osjećam potrebu za tim...Iskreno poštovanje,Nado.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. У једном од најтежих временских периода свог живота написала сам је... Помогла ми је... Препоручујем свакоме да пронађе своју молитву... Тада сам започела књижицу са својим молитвама да пишем, па једног тренутка престала да записујем... Вероватно ћу се том писању вратити...

      Избриши