уторак, 11. април 2017.

Paun Petronijević / Beli uzvik



BELI UZVIK

Nasred rečnoga mosta sedi prozebla ptica noći
modroga kljuna i nogu slepljenog perja do smrti.
Pod mostom teče reka i val mnogi dole će proći
neznano, isto će biti ko život običan ovaj škrti.

U zvuku umire jecaj dalekog zova ranjene zveri
koju samo ptica na mostu može dobro da shvati,
ko može daljinu neznanu da oseti i tajnu da izmeri
kada u jednom običnom zvuku sluh ptici ogrlati?

Bez svega pesma nije imala onoga za svoje reči
da bi poslednja mladost vrisnula silnim zovom.
Ti, vodo, ispod mosta reci: Ko će pticu da izleči
u ostavljenoj čednosti pod jednim (...) krovom?


                                                              Paun Petronijević




Нема коментара:

Постави коментар