Glas iz nutrine
Ubijaju me kao
pisca
kao pesnika
kao radnika
kao čoveka
Čereče svaki dan
svaki sat
svaki minut
svaku sekundu
Skinuli su mi
osmeh
oteli crno ispod
nokta
Zavidiš li mrtvima,
pita me glas iz nutrine.
Ne znam šta da
odgovorim.
Nada Petrović
Ех бре Надо, од 1990 су почели да нам скидају кожу. 10 година најтврђих санкција, ко нико на свету, па онда бомбе без и једног повода, наше издајице су им помагале постављајући локаторе и навијајући да се убија. Кад су 2000 преузели силом власт осилили се па све посмењивали, опстао сам ја и још један директор пред пензијом нису нас јурили. Од скоро 50 директора школа само смо им ми били по вољи. Е кад је тако ја 2001 поднесем захтев за разрешење нећу да служим сатанистичог министра Гашу Кнежевића, Бог му опростио а ја никада. После сам гледао материјалну распродају фирми преко 40 извора питке воде продато је приватницима ( ЈА сам веровао да је то природни ресурс а не државна својина коју су продали ,ЕЈ Власинску фабрику продали кока коли. Та вода је сада двоструко скупља због фирме која је точи итд итд извини за дужину текста
ОдговориИзбришиSvako ima svoju borbu... Idemo dalje...
ИзбришиОд како знам за себе, нека мука ме прати. Мало буде добро, па опет мука и јад.Човек је то, Србин и борац за опстанак и своју веру.
ОдговориИзбришиНо, ту муку само песник може да дочара и то што дубље и јаче.
Како рече Златни: Идемо даље и напред...
Da...idemo dalje... Gde? Pitanje ostaje...
Избриши