Kuća i ognjište
Ognjište… Nad ognjištem verige o koje je okačen bakrač… U bakraču se kuva jedno jedino jelo za mnogoljudnu čeljad… Kraj ognjišta domaćin, blago povijen na tronoški, sa vatraljem u ruci, razgrće pepeo, podjaruje vatru, sakuplja grumenje žara ne gomilu… Kraj njega testija napunjena hladnom izvorskom vodom, i pegla na žar…
Ova soba se zvala kuća… Kuća je soba sa ognjištem … Glavna… Najveća… Tu se danovalo, tu se dočekivalo i odatle ispraćalo… Ponekad je , kod imućnijih domaćina bilo još nekoliko soba u koje se iz ove kuće ulazilo… I sopče za mladanevestu i onog ko se tek oženio… Kod onih koji su odskočili po bogatstvu u dvorištu je bila zgrada koja se zvala mlekar i gde se beli mrs čuvao, a jedan deo mlekara se u sobicu pretvarao gde su mladenci prvu godinu noći provodili…
Tu negde, u blizini vatrišta, uvek je stajala sofra... Oniski stočić kraj koga se čeljad okupljala da iz velikog zemljanog čanka drvenim kašikama uzima varivo udrobljeno ili kačamak preko koga se nalije mleko ili izmrvi prevreo sir, ponekad prelije kiselicom iz turšije...
Iz kuće se preko nekoliko, od kamena isklesanih pragova, izlazilo u avliju, a odatle u beli svet... I retko se ko iz tog sveta vraćao da ostane svoj međ svojima... Gradili su tamo negde zidine sa nekoliko soba i sve to zvali kućama... Zidali kamine da bi se prisetili kako pucketa kora cerova... Kuvali hranu u zemljanim sudovima, verujući da će ukus detinjstva pod nepcima osetiti... I ćutali... Uporno prećutkujući svoje snove u kojima traže svrtište i odmorište...
Nada Petrović
Fotografija - Zoran Petrović
Ognjište… Nad ognjištem verige o koje je okačen bakrač… U bakraču se kuva jedno jedino jelo za mnogoljudnu čeljad… Kraj ognjišta domaćin, blago povijen na tronoški, sa vatraljem u ruci, razgrće pepeo, podjaruje vatru, sakuplja grumenje žara ne gomilu… Kraj njega testija napunjena hladnom izvorskom vodom, i pegla na žar…
Ova soba se zvala kuća… Kuća je soba sa ognjištem … Glavna… Najveća… Tu se danovalo, tu se dočekivalo i odatle ispraćalo… Ponekad je , kod imućnijih domaćina bilo još nekoliko soba u koje se iz ove kuće ulazilo… I sopče za mladanevestu i onog ko se tek oženio… Kod onih koji su odskočili po bogatstvu u dvorištu je bila zgrada koja se zvala mlekar i gde se beli mrs čuvao, a jedan deo mlekara se u sobicu pretvarao gde su mladenci prvu godinu noći provodili…
Tu negde, u blizini vatrišta, uvek je stajala sofra... Oniski stočić kraj koga se čeljad okupljala da iz velikog zemljanog čanka drvenim kašikama uzima varivo udrobljeno ili kačamak preko koga se nalije mleko ili izmrvi prevreo sir, ponekad prelije kiselicom iz turšije...
Iz kuće se preko nekoliko, od kamena isklesanih pragova, izlazilo u avliju, a odatle u beli svet... I retko se ko iz tog sveta vraćao da ostane svoj međ svojima... Gradili su tamo negde zidine sa nekoliko soba i sve to zvali kućama... Zidali kamine da bi se prisetili kako pucketa kora cerova... Kuvali hranu u zemljanim sudovima, verujući da će ukus detinjstva pod nepcima osetiti... I ćutali... Uporno prećutkujući svoje snove u kojima traže svrtište i odmorište...
Nada Petrović
Баш тако, иако под Турцима дуже но централна Србија, на југу, у мом Врању, оброковало се у кући а пре куће у ћерани где се налазило огњиште, око могњишта чељад око софре, Сличан запис имам у монографији коју о породици пишем!! Хвала ти!
ОдговориИзбришиHvala Tebi na komentaru... Važno je da se ne zaboravi, nije važno ko će od nas zapisati.
Избриши