недеља, 25. децембар 2016.

Нада Петровић // 15. usputna beleška



Гето заборава и ћутања

На путу смо тоталног брисања идентитета... На том путу ничега сем буке и ћутања... На путу смо где нас геноцидно туцају у ступици белосветских зала... На путу где нам чак и трагове, па и сенку отимају, да не остане памћење да смо икада постојали, а оно што што случајно промаке и остане да се што пре заборави... Сазидаше нам гето од заборава и ћутања. а ми крунимо наш језик као клип кукуруза, а ми ћутке савијамо главе и покушавамо да заклонимо само и једино своје дупе... Где ћемо сињи кукавци када нам гола шишарка у длановима остане?
Јес вала... Да сачувамо своје дупе, таква је мода настала... Пре тога беше да чувамо црно испод нокта... Оно црно у коме су се слојаниле грумуљице ораница које смо узорали, у којима смо засадили, са којих смо летину скинули, на којима смо палили стрњику... А пре тога беше да смо чували род и пород, да смо бранили међу и границу, да смо реч са колена на колено...
Заборависмо све оно што смо ми и што су нам преци били и оставили... Заборависмо чији смо потомци... Заборависмо шта би нам прадедови рекли када би сада проговорили... Заборависмо, срам нас од дупета било...

                                                      

                                                                      Нада Петровић 


( Фотографија првог српског буквара који је написао Инок Сава, а који је штампан у Венецији 1597. године)


                                                                    

Нема коментара:

Постави коментар