уторак, 06. децембар 2016.

Nada Petrović / Delić sna




Delić sna


Pre nego što poželiš, razmisli da li stvarno sanjaš da ti se želje ostvare, ili su to samo pusti snovi iz kojih ne bi da se budiš...
Kada ljubiš u snu da li su to poljupci koji mogu da ti snove produže ili život stavljaš na kocku, ko zadnju paru, a krupije neku svoju dobit traži?
Razmisli da li su laži ono čime sebe uspavljuješ i sa čim se budiš...
Naš narod je jednom rekao " San je laž a istina java"...Razmisli da li tvoja glava umesto na jastuku, na kamenu može da spava, i da sanja... Na kamenu za pod glavu...
Da li si spreman da se daviš u pedlju vode, kad davljenici bar triput isplivaju na površinu?
Možeš li, danas, sa punim pravom da kažeš, ja ću u pravcu gde tvoja noga gazi?
Svako svoj samar nosi ili traži divljinu...
Možeš li ti, kad ponoć otkuca zadnji čas, da priđeš postelji i šapneš na uvo tvom odraslom sinu, da želiš da živiš iz početka? Možeš li, kad, pre nego što reč izgovoriš, ugledaš brigu koja njega mori?
Možeš li da shvatiš one koji se bore da dobiju, dok ti istu snagu ulažeš da sačuvaš?
Možeš li, hoćeš li, želiš li?
Da li stvarno želiš istu zmiju otrovnicu sa nekim da deliš?... A znaš da je njen otrov dovoljan  za stotinu ...
Snovi su da se sanjaju, život je tu da nas ubije...
Na istoj duži, svako ka svom beskraju... Shvati, sve je u okviru iste ravni, a paralelno nije, niti se sustiže... I sve što brže koračaš, imaš manje vremena da stigneš do cilja... Odjednom , sve je dalje što je bliže, dok nas daljine mame...
Neka i ova noć ostavi poskoke i šarke u starim svlakovima... Zima je blizu, a one ne mogu same kroz smetove...
Ja nemam prava da otkidam od snova koji te bude... U bespoštednoj borbi da međ zmijama koje me odbijaju od puteva, gurajuć strahom ka stranputicama, izdvojim ljude...
U ogledalima današnjeg dana sva moja lica dočekuju i ispraćaju i tvoj san...
Onda kad se tebi završava, mani tek počinje ovaj dan...
A ko će dokle, ko će da zna?...
Evo me, živa sam u ovoj grobnici, koju život zovu, boreći se za deliće sopstvenog sna...


                                      Nada Petrović














Нема коментара:

Постави коментар