Delić sna
Pre nego što
poželiš, razmisli da li stvarno sanjaš da ti se želje ostvare, ili su to samo
pusti snovi iz kojih ne bi da se budiš...
Kada ljubiš u snu
da li su to poljupci koji mogu da ti snove produže ili život stavljaš na kocku,
ko zadnju paru, a krupije neku svoju dobit traži?
Razmisli da li su
laži ono čime sebe uspavljuješ i sa čim se budiš...
Naš narod je
jednom rekao " San je laž a istina java"...Razmisli da li tvoja glava
umesto na jastuku, na kamenu može da spava, i da sanja... Na kamenu za pod
glavu...
Da li si spreman
da se daviš u pedlju vode, kad davljenici bar triput isplivaju na površinu?
Možeš li, danas,
sa punim pravom da kažeš, ja ću u pravcu gde tvoja noga gazi?
Svako svoj samar
nosi ili traži divljinu...
Možeš li ti, kad
ponoć otkuca zadnji čas, da priđeš postelji i šapneš na uvo tvom odraslom sinu,
da želiš da živiš iz početka? Možeš li, kad, pre nego što reč izgovoriš, ugledaš
brigu koja njega mori?
Možeš li da
shvatiš one koji se bore da dobiju, dok ti istu snagu ulažeš da sačuvaš?
Možeš li, hoćeš
li, želiš li?
Da li stvarno
želiš istu zmiju otrovnicu sa nekim da deliš?... A znaš da je njen otrov
dovoljan za stotinu ...
Snovi su da se
sanjaju, život je tu da nas ubije...
Na istoj duži,
svako ka svom beskraju... Shvati, sve je u okviru iste ravni, a paralelno nije,
niti se sustiže... I sve što brže koračaš, imaš manje vremena da stigneš do
cilja... Odjednom , sve je dalje što je bliže, dok nas daljine mame...
Neka i ova noć
ostavi poskoke i šarke u starim svlakovima... Zima je blizu, a one ne mogu same
kroz smetove...
Ja nemam prava da
otkidam od snova koji te bude... U bespoštednoj borbi da međ zmijama koje me
odbijaju od puteva, gurajuć strahom ka stranputicama, izdvojim ljude...
U ogledalima
današnjeg dana sva moja lica dočekuju i ispraćaju i tvoj san...
Onda kad se tebi
završava, mani tek počinje ovaj dan...
A ko će dokle, ko
će da zna?...
Evo me, živa sam u
ovoj grobnici, koju život zovu, boreći se za deliće sopstvenog sna...
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар