Део из приче: Топила, тефтераши и шугаво куче
Седим пред врата под дуд и пцујем и тога што тастерише поштен народ код алавити пуравелници. Пцујем и такву отимачку и локмашку влас која од сопствени народ отима и по апсови води, који за деца сакрију сушеницу, јабучку или такво нешто. Пцујем и државу што је зинула на нас ко аждаја. Е, па нек чују: јебем ти такву влас и нас замлатени што ју трпимо. Кој се мандрак не надигнемо сас виле и матиће и да им га накршимо маће, потепамо џукеле и квит! Е, кад би знали наши дедеви за каква пцета изђинуше...
Петкана чује како пцујем па ме стреља сас прсти:
- Ћути ,Јеленко, не оћутал се никад! Че те чују душмање, има те поједе тьвнина ко Живорада! Тој ли ти је зор са да работиш? Оставил си волови у сред орање, сас све плуг, па си дошьл да се насисаш рећију и да пцујеш влас! Ии ии ии, ич немаш у тутулинуту, уровал си у сред пладне ко теле за сису, само ламкаш сас језикат, а орање ти стоји!
Док ја тека оплитам по државни и општинсћи курајбери, од негде се истресе Тика порешчија. Петкана кад га виде како иде, сас нацерена уста ко бесно куче, кроз авлију, пребледе и поче да замита у орату.
- Е, са ч га опатиш мој Јеленко, овој копилашче не дооди пензију да ти донесе. Гагрица је тој, са че те за некво изеде. Гоџа сељаци је тија затрл, гоџа. Чу ли како су пописали све по шталу на Јанка Џурџинског? Одвели му на добош кравице и овчице. Па им малко било, па и рањеницу, од коју рани дечица. Удави се човек у бунар од муку. Тој му све тија Тика напраји, име му се потикало.
Петкана преапа причу, па се измькну. Тика стиже до мен, седе уз асталче, извади из торбицу чоканче, што си носи стално сас њег, да из њег пије рећију. Ако ли му некој не сипе од рећију у чоканчето, а он га турил на астал док вади разни тефтери, тија је обрал зелен бостан. Затој се ја одма цимну и напуни му чоканчето, а и мен си не забораји. Чукнумо се, ја сас чашу, он сас чоканчето, и туј несмо исто. Погледамо се у очи. Такьв је ред, кад се чукаш с некуга. После се помене Бог да би помагал, тьг не смеја при комуњаруту да поменем Бога. Пред зло куче се не зузвртају ногавице.
Видо га да се убаво намирисал сас рећије. Оно неје једна кућа и неје све иста рећија, а кад се помешају рећије, оно се помеша и у главурдуту. Тика порешчија ко мотавило пијан! Затој се он само цери и преплита у орату, ко жене јелечетија.
- Јеленко, чеее донесееш од убавуту, из малото буренце, и овајааа ттиии убава, ал знајем ја да ти имаш још побољу. Ајјјјјд, ајд донеси, па да си вревимо кво има по село.
Петкана чује како пцујем па ме стреља сас прсти:
- Ћути ,Јеленко, не оћутал се никад! Че те чују душмање, има те поједе тьвнина ко Живорада! Тој ли ти је зор са да работиш? Оставил си волови у сред орање, сас све плуг, па си дошьл да се насисаш рећију и да пцујеш влас! Ии ии ии, ич немаш у тутулинуту, уровал си у сред пладне ко теле за сису, само ламкаш сас језикат, а орање ти стоји!
Док ја тека оплитам по државни и општинсћи курајбери, од негде се истресе Тика порешчија. Петкана кад га виде како иде, сас нацерена уста ко бесно куче, кроз авлију, пребледе и поче да замита у орату.
- Е, са ч га опатиш мој Јеленко, овој копилашче не дооди пензију да ти донесе. Гагрица је тој, са че те за некво изеде. Гоџа сељаци је тија затрл, гоџа. Чу ли како су пописали све по шталу на Јанка Џурџинског? Одвели му на добош кравице и овчице. Па им малко било, па и рањеницу, од коју рани дечица. Удави се човек у бунар од муку. Тој му све тија Тика напраји, име му се потикало.
Петкана преапа причу, па се измькну. Тика стиже до мен, седе уз асталче, извади из торбицу чоканче, што си носи стално сас њег, да из њег пије рећију. Ако ли му некој не сипе од рећију у чоканчето, а он га турил на астал док вади разни тефтери, тија је обрал зелен бостан. Затој се ја одма цимну и напуни му чоканчето, а и мен си не забораји. Чукнумо се, ја сас чашу, он сас чоканчето, и туј несмо исто. Погледамо се у очи. Такьв је ред, кад се чукаш с некуга. После се помене Бог да би помагал, тьг не смеја при комуњаруту да поменем Бога. Пред зло куче се не зузвртају ногавице.
Видо га да се убаво намирисал сас рећије. Оно неје једна кућа и неје све иста рећија, а кад се помешају рећије, оно се помеша и у главурдуту. Тика порешчија ко мотавило пијан! Затој се он само цери и преплита у орату, ко жене јелечетија.
- Јеленко, чеее донесееш од убавуту, из малото буренце, и овајааа ттиии убава, ал знајем ја да ти имаш још побољу. Ајјјјјд, ајд донеси, па да си вревимо кво има по село.
Збирка прича - МУЋЕ, .... Горан Ранчић
2016. год, ПЕШИЋ И СИНОВИ, Београд
Нема коментара:
Постави коментар