***
Bilo bi mi lakše
da smo se posvađali
da sam ti strele
bacila u vir,
strunu luka
pokidala,
da si mi rekao sve
one reči
koje sam već čula
i zbog čijih sam
nepravdi
stajala uza zid
spremna za streljanje
bez poveza na očima.
Ali ja nisam
rođena da mi bude lako,
život je lepljiva
močvara
kroz koju se sve
teže probijam
dok mi senka
zatrpava tragove.
Nisam od onih koje
zagrizu remen
i otpljunu ogrizak
zajedno sa jaukom,
koji se prilepi
kao skoreli zavoj
i koji traži
samilost...
Moja bol u meni,
nezarasli čir,
čekala je ćutanje
da bi nabubrela
i sazrela do
prsnuća.
Možda će ti biti
lakše ako saznaš
da vadim ciglu po
ciglu iz zidova
koji su nekada
bili kuća
u kojoj sam čekala
da progovoriš...
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар