Strah
Uvuče se pod kožu.
Rovari međ rebrima. Nadolazi kao plima. Guši iznutra. Niotkud naplavina, a sve
urušava. Ma koliko da bežim , u stopu prati i istrajava.
Znam da je kazna
za tuđe greške. Moja je samo nesrećna kob što znam.
Da sam ja kojim
slučajem sa one druge strane, sve bi bilo drugačije.
Delimo strah da u
tom paklu tuđin ne bude sam.
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар