уторак, 06. децембар 2016.

Nada Petrović / Strah



Strah

Uvuče se pod kožu. Rovari međ rebrima. Nadolazi kao plima. Guši iznutra. Niotkud naplavina, a sve urušava. Ma koliko da bežim , u stopu prati i istrajava.
Znam da je kazna za tuđe greške. Moja je samo nesrećna kob što znam.
Da sam ja kojim slučajem sa one druge strane, sve bi bilo drugačije.
Delimo strah da u tom paklu tuđin ne bude sam.


                                                Nada Petrović






Нема коментара:

Постави коментар