уторак, 13. децембар 2016.

Nada Petrović / Otvorenih očiju


Otvorenih očiju

Lažu kad računaju, kad pišu, kada objavljuju
da mi je broj otkucaja srca od rođenja preko 2 milijarde.
U mom zbiru su samo trenuci kada sam mislila na tebe,
kada sam čekala da se javiš, kada sam pisala slova, slogove, reči,
za koje poneko kaže da su pesme, iste one pesme koje sada brišem
jednu za drugom zato što nemam kome da ih recitujem.

Uzalud su čekanja na stanici gde vozovi ne prolaze,
gde se prolaznost meri dužinom trake EKG snimka,
gde je nevažan podatak da je kroz Dunav,
od mog prvog udaha do sada,
proteklo preko 4 milijarde kubika vode,
(nevažno ako se zna da je to tek kap u moru...
da Peking za godinu dana toliko kroz česme istoči),
nevažno za sve one koji svoje pesme šapuću u sebi
nekom na grudima dok slušaju otkucaje ispod kože.

Nevažno za ovu stranu koja nosi današnji dan
i koja će za minit ili dva postati prazna tabla
nezabeleženih snova koji su sanjani otvorenih očiju.

                                            Nada Petrović 


Нема коментара:

Постави коментар