Možda nekad, skrivajući se, bežeći od sebe, nehotice povredim nekog u tom suludom trku.
Možda drugi nisu ni kadri ni voljni ni dužni da me čuju i osete?
Strah je kao ranjena zver, ćuti skriven u prošlosti. Pritaji se i čeka na onaj poslednji, presudni ugriz.
Kako se amputirana prošlost leči?
Da li se vampir može pričom upokojiti?
Ne mogu na stara mesta, ni to niko ne razume.
Svako nosi dobrovoljno svoj grumen zlata ili naramak blata.
Lutam po sebi i molim za oprost svakoga koga sam bežeći povredila.
Teglim još uvek onaj mali, crni, lakovan kofer. Prepun je i otežao od svega što je doneo i odneo ovaj buran i lep, bolan ali i neponovljiv život.
- Putuj dalje, mora se. Nisi, valjda, kukavica?
Planinka Nina Rajkovic
Fotografija je sa
Pinteresa
Нема коментара:
Постави коментар